Srpski Turgenjev
Laza Lazarević, prvi srpski savremeni pripovedač, za života je naročito bio hvaljen zbog svojih pripovesti o selu, seljacima i starinskim običajima, ali se kasnije pokazalo da su mu mnogo bolje ležale priče iz varoškog života, i one iz sopstvenog.
Doživeo je čast da ga nazovu srpski Turgenjev.
Opisivao je veze između muškarca i žene u svim pripovetkama, čak i kada se to ne može odmah primetiti.
Ljubav u Lazarevićevoj prozi je po pravilu neostvarena, a pred kraj života, poručuje on, i neostvarljiva.
Uopšte, njegovi junaci koje je to nebesko čudo zadesilo, ne prepuštaju se ljubavnom zanosu i ne nose u sebi veliku strast.
Često se čak ljubavi i odriču. Uprkos tome, ljubav u njima neuništivo tinja i traje do kraja njihovih života. Laza Lazarević ponekad ljubav ismejava i obezvređuje, a i ruga joj se.
Ali, i tada je veliča. Radio je to zato što je i sam istinski voleo, i to celog svog života jednu nesvakidašnju devojku.
Dok su njegovi prijatelji, a kasnije i proučavaoci dugo tražili tu njegovu strasnu opsesiju u čuvenoj pripoveci "Švabica", on je zapravo voleo jednu Srpkinju, i nije prestajao da je voli i onda kada je postala "tuđa žena", kako glasi naslov jedne njegove nedovršene priče.
