Mesec večna zagonetka
Svi znamo da Mesec na svojoj površini ima mrlje. Ovo je hiljadama godina predmet velikog interesovanja svih civilizacija koje su živele na Zemlji.
Naši preci su voleli mesečinu jer im je ona osvetljavala noćnu tamu. Neki su verovali da se na Mesečevoj površini mogu videti razna znamenja, a zemljoradnici su znali da Mesec utiče na setvu i žetvu.
U mnogim školama drevnih kultura Mesec je proučavan da bi se upoznale njegove karakteristike, njegovo kretanje i mene.
Kinezi su otišli dalje, pa su verovali da je Mesec njihova postojbina. Poseban kult gajili su i skandinavski narodi, koji su Mesečeve mene obeležavali na jednom štapu sa četiri lica koga su nazvali Al-Mon-agt. Neki pretpostavljaju da od tog naziva potiče reč almanah, to jest, kalendar, knjiga koja označava dane, mesece, Mesečeve mene, praznike i svečanosti u godini.
Jaguari i lisice
Mrlje na Mesecu su Peruancima ličile na jaguare i lisice, Evropljanima na ljudska obličja, Jakuti iz Sibira i neki narodi Severne Amerike verovali su da te mrlje predstavljaju devojku koja nosi dve kofe vode na ramenima.
Grci su Mesecu u mitologiji dali lik Artemide, ćerke Zevsa i Lete. Osim toga, pominje se i pod imenom Selena, sestre Sunca, predstavljene kako plovi nebeskim svodom u kolima upregnuta s dva konja.
U 6. veku pre nove ere, grčki astronomi su spoznali da je Zemlja okrugla i da se kreće oko Sunca koje je središte svemira, a Mesec Zemljin pratilac. Ipak, bilo je potrebno da prođe još oko hiljadu godina da bi Kopernik utvrdio nove teorije kojima je utemeljio nova civilizacijska saznanja o Zemlji i Kosmosu.
