Preminuo Dušan Bataković
Dr Dušan Bataković, istoričar i diplomata, bivši ambasador i direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, iznenada je preminuo u šezdesetoj godini, saopštio je Balkanološki institut SANU. Bataković je bio ambasador u Grčkoj, Kanadi i Francuskoj.
Kako "Vesti" nezvanično saznaju, Bataković je preminuo od srčanog napada, a u trenutku smrti sa njim je bio sin Marko koji je neprekidno pokušavao da ga reanimira, ali bezuspešno.
Porodica bivšeg ambasadora teško je pogođena ovom tragedijom, a iza njega su ostali sin Marko i ćerka Olga. Supruga Dušana Batakovića Milica preminula je jako mlada - u 38. godini, pa je on sam brinuo o dvoje dece.
Sahrana će se obaviti u petak, 30. juna na Novom groblju u Beogradu.
Inače, dr Dušan Bataković rođen je 1957. godine u Beogradu. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1982, gde je i magistrirao 1988, a doktorske na Sorboni u Parizu.
U Istorijskom institutu radio je od 1983. do 1992, kada prelazi u Balkanološki institut SANU. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu predavao je Uvod u istorijske studije i Opštu istoriju novog veka
Posle mandata ambasadora u Grčkoj (2001-2005), Bataković je u julu 2005. imenovan za savetnika predsednika Srbije, a u oktobru iste godine izabran za direktora Balkanološkog instituta SANU, glavnog urednika godišnjaka Balcanica i posebnih izdanja Instituta.
U septembru 2008. izabran je za predsednika srpskog komiteta Međunorodne asocijacije za proučavanje jugoistočne Evrope (AIESEE).
Bio je član državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije od novembra 2005, Bataković je u julu 2007, ukazom predsednika Srbije, imenovan za ambasadora u Kanadi, a u januaru 2009. za ambasadora Srbije u Francuskoj.
Od marta 2009. do decembra 2012. godine bio je ambasador Republike Srbije u Francuskoj a bio je i šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu of 2009. do 2011.
Godine 2010. Bataković je izabran za člana Svetske akademije umetnosti i nauke .
Priredio je i objavio veliki broj knjiga, (monografija, zbornika članaka, memoara i građe) i preko stotinu naučnih radova. Bio je član uredništva Književne reči, Zadužbine i Književnih novina, član Upravnog odbora Srpske književne zadruge, i član Predsedništva SKZ .
U februaru 2013. godine ponovo izabran za direktora Balkanološkog instituta SANU.
