Prava manjina u Hrvatskoj: Platite odštetu za miniranu kuću
Manjine u Hrvatskoj stvarno su nezahvalna čeljad. Srbi su sve dobili, status koji je zasenio evropsku praksu, a sada bi i ćirilicu na javnim mestima. I to je na noge diglo desnicu u Hrvatskoj. Nije Hrvatska manjinski supermarket koji nudi i ćirilicu. Kako to u praksi izgleda, uverio se Dušan Vilenica kome su, od kada je krenula kampanja protiv ćirilice, na već devastiranoj kući u centru Karlovca, nepoznati vandali razbili ulazna vrata i srušili jedan zid. Kada je otišao da štetu prijavi policiji, odbili su da izađu na uviđaj. Dežurni ga je nevoljno pitao kolika je šteta.
- Za mene je prevelika, a za vas očito nikakva - rekao mu je Dušan, zatečen policijskom ravnodušnošću. Trospratnicu od 500 kvadratnih metara, za čiji su plac pre 30 godina on i braća iskeširali tadašnjih 60.000 maraka, borci protiv ćirilice su minirali 1991. godine. Mineri su tada bili "pažljivi", da ne bi srušili i komšijsku, pa su vlasti Vilenicama namestili podstanare, jednu hrvatsku porodicu.
Večna sirotinja- Kako da opstanemo bez posla, sada nas je spasao kesten, zaradili smo nešto, pa ću deci do kraja godine moći kupiti karte, da idu u školu. Hteo bi da završe školu i da traže hleba što dalje odavde. Ovde ako ostanu biće veća sirotinja od mene - ističe Amir. |
Tek su 2004. godine uspeli da ih isele, ali su ovi sa sobom poneli kompletnu stolariju, sve przore i vrata. Dušan i njegov brat Rade tužili su državu za miniranje i pljačku kuće. Posle višegodišnjeg suđenja izgubili su i dobili da plate 4.000 evra sudskih troškova.
Lakše bi to podneli da su im presudu napisali na ćirilici, našalio se Dušan priznajući da im je država ponudila 2.000 evra da saniraju štetu. Odbili su tu ponižavajuću ponudu i izveli sudskog veštaka da proceni štetu. Mnogo su novca su potrošili na veštake, advokate, hodajući po sudovima. Kada su u Vukovaru izlazili iz tuđe kuće, vlasti su im obećale da će dobiti svoju. Bilo je to pre 14 godina. Još se nisu uselili.
Jedini su od Srba koji u tom karlovačkom naselju još nisu prodali svoju kuću, ali Dušan više nije siguran da će tako i ostati. Kuća im je stalno na meti vandala, čiji je očigledni cilj da je konačno ponude na prodaju, u bescenje.
- Prvi dan kad smo došli, rekli su nam da tu nemamo što tražiti, da je to hrvatsko. Svakim danom me uveravaju da je to zaista tako. Sve će nam uzeti. U Starom selu, gde brat Rade i ja živimo na porodičnom imanju, policija nas redovno obilazi, svakih nekoliko dana. Traže oružje, privode me u stanicu. Osećam se ugroženo, poniženo, bespomoćno. Sva je sreća da se od naše braće, koja imaju porodice, decu, niko nije vratio. Bolje im je u Srbiji i hleba prositi, nego da kroz ovo prolaze - kaže Dušan, sada potpuno siguran da nikada nije ni trebalo da se vrati u zavičaj.
Amir Bašić, Bošnjak iz susednog Crnog Potoka, posvedočiće nam da ni njima nije mnogo bolje. On je predsednik Mesnog odbora u selu u kome, ističe on, samo policije ima preko svake mere. Putevi su loši, nema vodovoda, škole, ambulante, nema zaposlenja, otkupa mleka. Sve je stalo, samo su čuvari reda i granice sveprisutni.
Sa njima Amir ima loša iskustva, a poslednje će dugo pamtiti. Lovac je i pre dva meseca pošao je u obližnju šumu da isproba nove nišanske sprave na lovačkom karabinu. Posle dva pucnja u povratku ga je presrela policija. Kaže da su ga sedmorica policajaca maltretirali kao da je najveći prekogranični krijumčar. Odveli su ga u pritvor, napisali krivičnu prijavu i odneli sve njegovo lovačko oružje.
- Nemamo kome da se žalimo, išao sam kod načelnika opštine, policije, žalio se njihovoj kontroli. Niko mi nije ni odgovorio. Zato što sam Amir, a ja ne mogu biti Hrvoje. Ponižavajuće je ovo što nam se događa. Sve bih ovo ostavio, pokupio decu i ženu i išao bilo gde - priča on.
Školuje trojicu sinova, a nema nikakvih prihoda. Dok je bio u lovačkom društvu, ponekad je na trpezi bilo i mesa. Od kada su mu odneli oružje i lovačku iskaznicu, svi su vegeterijanci, ali iz nužde i muke. Niko u selu nije zaposlen, ni Srbi ni Bošnjaci. Amirovi sinovi idu u školu u Topusko, a samo za njihove autobuske karte mesečno mora izdvojiti više od 100 evra.
- U Hrvatskoj su manjine, najviše Srbi, ali i mi Bošnjaci, manje ljudi, manje građani. Tako nas tretiraju. Dobro plate naše političare i oni trube da nam je svima dobro. Te podrepaše bi trebalo ovde dovesti da samo nekoliko meseci osete ove "blagodeti", pa da ih tada čujemo - ogorčen je Amir.
