Zar je i rak uslov za Evropu?!

Evropska komisija zahteva od Srbije da dozvoli uvoz genetski modifikovane hrane i vrši pritisak na političare postavljajući to kao jedan od uslova za ulazak u EU. S druge strane, i Svetska trgovinska organizacija (STO) traži da se iz srpskih zakona izbriše zabrana prometa GMO proizvodima.

Otrov: Zapad traži od Srbije da pusti na tržište genetski modifikovanu hranu

Brojni stručnjaci protive se uvozu genetski modifikovane hrane za koju tvrde da je jedan od glavnih uzroka porasta malignih oboljenja. Tome u prilog govori i činjenica da danas u svetu postoji svega 28 država koje su dozvolile promet i 167 onih koje još to nisu učinile.

Stručnjaci su protiv

Na skupu su još govorili dr Vandana Šiva iz Indije, jedne od zemalja koja se suočava sa posledicama GMO hrane, koja je upozorila na biopirateriju, i prof. dr Marijan Jošt iz Hrvatske na temu "GMO tehnologija samouništenja". Javnosti su se obratili i domaći profesori Branko Radujković sa temom "GMO - etička razmatranja", Miodrag Dimitrijević sa temom "GMO ili suverenitet: Čija će nas ruka hraniti?", i Miladin Ševarlić sa temom "Zašto Srbija ne treba da prihvati GMO".

Molekularni biolog prof. dr Džon Fagan juče je u Beogradu otvorio Međunarodnu konferenciju o GMO "Etika ili interes" i predložio "da Srbija poput nekih zemalja kao što je Švajcarska uvede moratorijum na genetski modifikovanu hranu". Ovaj Amerikanac je i upozorio srpsku javnost na posledice eventualnog uvoza GMO.

- Genetski inženjering omogućava naučnicima da stvore biljke, životinje i mikroorganizme manipulacijom gena i tako menja njihovu strukturu. Ovi genetski modifikovani organizmi mogu da se rašire i ukrste s prirodnim organizmima. Usled toga buduće generacije razvijaće se u nepredvidivom i nekontrolisanom pravcu.

Višemesečne studije pokazale pokazuju da je kod ljudi koji jedu genetski modifikovanu hranu povišena toksičnost jetre. Po Srbiju bi i ekonomski i zdravstveno bilo pogubno da zakonski dozvoli GMO - upozorio je dr Fagan.

Stravične posledice na životinje

x Kod miševa hranjenih GM sojom došlo je do oštećenja jetre, gušterače i testisa.
x Kod zečeva hranjenih GM sojom došlo je do smetnji u radu bubrega i srca.
x GM grašak je prouzrokovao alergijske reakcije kod miševa.
x Pacovi hranjeni GM paradajzom dobili su čir na želucu.
x GM uljana repica je pacovima uvećala jetru.
x Kod pacova hranjenih GM krompirom došlo je do zadebljanja creva.
x Pacovi hranjeni GM kukuruzom rasli su sporije.

Industrija proizvodnje semena u Srbiji na godišnjem nivou zaradi do 500 miliona dolara, ukoliko se prihvati genetski modifikovano seme, više neće biti srpskih kompanija već stranih kompanija sa sedištem u Americi.

- Srbiju čeka sudbina Argentine, gde su kompanije poput Monsanta zajedno sa vladom Argentine bankarske kredite davali isključivo poljoprivrednicima koji su sadili GM seme, dok ljudi sa organskom hranom nisu mogli da dobiju zajmove - upozorio je dr Fagan.

U prirodi ne može da se razmnožava mačka sa psom, ali u GMO tehnologiji je sve dozvoljeno. Tako su u GM soji ukršteni geni jedne bakterije iz zemljišta i petunije. Te genetičke izmene prouzrokuju brojne mutacije koje su naučnicima zasad nepredvidive - objašnjava ovaj stručnjak.

- Kod ovaca, čije su tri generacije hranjene GM kukuruzom, jagnjad su rođena sa deformisanom jetrom i gušteračom. U njihovim crevima se pojavila superbakterija otporna na antibiotike, a u Brazilu se na njivama sa GM sojom pojavio superkorov, koji su seljani nazvali - buva. Zemlja sa takvim korovom je postala neupotrebljiva - objasnio je dr Fagan.

Na svima nama je izbor da li ćemo koristiti GMO ili prirodnu hranu. Ali zbog poslovnih interesa široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane i njihovim posledicama. Sa zdravstvenog aspekta Srbija je stavljena u poziciju sejanja tumora sopstvenoj deci - upozorio je dr Fagan.

Ljajić: Zahtev za prijem u STO

Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Srbija mora da dozvoli promet genetski modifikovanih organizama (GMO) ako želi prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ali da zabrana proizvodnje ostaje na snazi.
Ljajić je kazao da nije tajna da uslov za prijem u STO jeste da se iz zakonske regulative izbace sve restriktivine odredbe o prometu bilo kakvih proizvoda, pa i GMO.
Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je naveo i da tražene izmene zakona , ako Srbija želi prijem u STO u decembru, moraju da se urade vrlo brzo, jer je sledeći rok za ulazak u tu organizaciju tek naredne godine.

Miladin Ševarlić: Ruše zdravlje i poljoprivredu

Najveći promašaj u agrarnoj politici koji će doneti neprocenjivu štetu poljoprivredi desiće se ako Srbija dozvoli promet Genetski modifikovanih organizama (GMO), kazao je profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić.

- Svi modeli industrijske proizvodnje imaju negativne posledice, a najteže su one koje se tiču prehrambenog aspekta, o čemu najbolje govori podatak da je povećano oboljevanje stanovništva od raka korišćenjem ovih proizvoda - rekao je Ševarlić na Međunarodnoj konferenciji o GMO u Beogradu.

Prema njegovim rečima, GMO kompanije su kupovinom licencnih prava uništile više od 40.000 sorti hibrida. Ševarlić se zapitao da li Parlament Srbije ima legitimitet, budući da u njemu nema nijednog poljoprivrednika, da odlučuje u ime i na štetu poljprivrednika Srbije.

Na pitanje novinara kako su druge zemlje rešile problem sa GMO proizvodima, Ševarlić je kazao da postoje dva modela koja su uvele države Evropske unije, i da prema jednom modelu države sprovode dugutrojana i vrlo složena istraživanja o štetnosti upotrebe Genetski modifikovanih proizvoda koja traju i do 10 godina, a da je drugi model da lokalne samouprave donose deklaracije o uzgoju, uvozu, preradi i plasmanu GMO proizvoda.

- Trebamo slušati glas odbornika koji su bliži narodu, a ne poslanika - kazao je Ševarlić.