"Raspad... Nisu krive balkanske zemlje, već članice EU"
Vreme je da se odbaci Berlinski proces, i umesto njega uvede konkretnije, obavezujuće angažovanje EU prema Balkanu, smatra Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu gde je šef Centra za Jugoistočnu Evropu.
Upravo kada se u okviru tog procesa održava Londonski samit EU-Balkan, Biber u kritičkom članku na veb-portalu Juropien vestern Balkans najpre ukazuje da je Berlinski proces pre pet godina, kada je počeo, trebalo da pokrene novu dinamiku regionalne saradnje i približavanja Zapadnog Balkana EU, izbegavajući formalne institucionalne strukture i prekomerno dupliranje.
Trebalo je i da izbegne "zamorne probleme koje pojedine države-članice donose na sto, kao što su nepopustljivost Španije prema nezavisnosti Kosova i teški odnosi Grčke s Makedonijom".
"Berlinski proces je u raspadu", piše Biber smatrajući da za to nije kriv Zapadni Balkan, već je krivica na članicama EU koje učestvuju u tom procesu. Tako je već Francuska, kada je pre dve godine preuzela da bude domaćin samita, "izgledala zainteresovanije da sastanak u Parizu priredi iz sopstvene taštine, nego iz stvarnog interesa ili obaveze prema regionu" Balkana.
Francuska je "to nedavno potvrdila sitničavom blokadom određivanja datuma za početak pregovora o pridruživanju Makedonije i Albanije".
Današnji, Londonski samit, piše Biber, dogovoren je pre Bregzita, "ali bila je čista glupost da se samit održi u zemlji koja traži da napusti EU, i predvidivo je u vrućoj fazi pregovora o svom izlasku iz EU, i to dok se teži da se (Londonski) samit drži poruke da je proširenje EU realno i poželjno".
Podjednako koliko time što su neke od zemalja članica "otele Berlinski proces, politika EU prema Balkanu je potkopana i kratkovidim politikantstvom članica", piše Biber. On navodi da se EU ponovo angažovala na Balkanu "tek pošto je prošle godine priznala da zanemarivanje jača krize, destruktivnu spoljnu intervenciju i demokratsko nazadovanje na Balkanu".
Umesto što se Berlinski proces širi uključivanjem sve većeg broja zemalja, "bilo bi bolje imati proces EU-Zapadni Balkan koji bi obuhvatio sve članice EU, poslati signal da će Zapadni Balkan uskoro biti u EU, i da će biti konsultovan o pitanjima EU", predlaže Biber.
To bi omogućilo Evropskoj komisiji da preuzme važniju ulogu, to bi donelo više doslednosti i nastavljanja započetog, a to bi bio i instrument koji može rešiti pitanja za koja je Unija institucionalno manje opremljena, kao što su bilateralna pitanja i poboljšanje odnosa između zemalja regiona i njihovih suseda, zaključuje Biber.
