Vera omogućava mirniji život
Profesor Antić pokušava da podstakne ljude, bez obzira na to iz koje verske zajednice potiču, a takođe i one koji ne veruju u Boga, da pokušaju da pronađu odgovore na važna pitanja za svakog pojedinca.
- Potrebno je da čovek malo zastane u životu, da jednostavno počne da razmišlja o sebi, to je izuzetno važno za svako ljudsko biće. Iskrena vera u Boga može da donese promene u svakodnevnom životu čoveka. Život onda postaje smisaoniji, čovek pronalazi veći već mir u svom srcu. Čak verujem da pravi hrišćanin doživljava bolest, pa čak i smrt, drugačije od nevernika - kaže profesor Antić za "Vesti".
Kako da čovek koji živi u savremenom svetu, u kome se ne snalazi, sačuva svoju porodicu i sebe od iskušenja kojima je okružen, pitali smo profesora nakon predavanja, računajući da je to pitanje koje muči svakog čoveka danas.
- Kao hrišćanin duboko verujem da čovek, kada ima veru u Boga, ovde ne govorim o tradicionalnoj čistoj običajnoj veri u Boga, nego ako čovek ima ubeđenje da postoji inteligencija koja je daleko superiornija u odnosu na čoveka, da ipak ljudska istorija ima smisao, da nije sve što vidimo pod uticajem nekih bezličnih sila kao što je Frojd govorio, život je onda mnogo lakši i smisaoniji - kaže.
Spavanje, metro, posao...
- Najgora stvar za čoveka je indifirentnost prema istini. Francuzi imaju uzrečicu: Spavanje, metro, posao, čitav ljudski život se svodi na spavanje, putovanje metroom na posao i posao. Ako je samo to smisao ljudskog postojanja, ja sa tim ne mogu da se složim. Čovek je nešto viši. Šekspir je u "Kralju Liru" rekao jednu veliku reč: "Ako prirodi ne date nešto više nego što joj treba, život je ljudski onda kao u zveri." Čovek je misaono biće, kaže profesor Antić. |
Na prostorima nekadašnje Jugoslavije, na kojoj je decenijama vladao komunizam kao ideologija, sada ga je zamenila religija. Stiče se utisak da ljudi veri često prilaze više iz običajnih potreba, nego iz čistih religijskih motiva. Da li imate takav utisak?
- To je problem i manjinskih i većih crkava. Religija je postala običajna stvar. Ljudi imaju ili malo informacija ili su nezainteresovani za suštinu ljudskog postojanja. Kako to prevazići? Mislim da nema drugog načina nego čitanjem Svetog pisma i učenjem, edukacijom naroda. I svi mediji trebalo bi da pomognu ljudima da čitaju Jevanđelje i ako smo hrišćani, da vidimo šta je taj Hristos učio, dodaje.
Dr Antić je rođen je u selu Šarkamen u Negotinskoj Krajini. Trenutno predaje na Njubold univerzitetu u Velikoj Britaniji. Od sutra osam večeri govori u Sidneju.
Poznajemo li Hristovo delo
- Većina našeg naroda ima oskudne informacije, svi se busamo da smo neki hrišćani, ali da li smo prodrli u suštinu onoga šta je taj Hristos govorio, kakav je njegov uticaj bio na civilizaciju i šta je on doneo svetu, kakve su to promene kojima je zaorao najdublju brazdu koju je iko ikad zaorao - poručuje profesor Antić.
Profesor Antić pokušava da podstakne ljude, bez obzira na to iz koje verske zajednice potiču, a takođe i one koji ne veruju u Boga, da pokušaju da pronađu odgovore na važna pitanja za svakog pojedinca. |