Samo dece nikad dosta

Zahvalna Kseniji Naumović: Mira Marjanović

- Hvala ovoj dobroj ženi što je poželela da pomogne baš mom detetu. Tamo gde je mnogo dece uvek nešto nedostaje. Odeća će Nenadu dobro doći, jer kako deca rastu, odeću delim jer nemam prostora da sve držim u kući. Ovih dana trebalo bi da dobijem dečji dodatak koji je 280 maraka. Moram mališanima obezbediti sve što im je potrebno, a školarcima pribora uvek treba - kaže Mira.

Mirina najstarija kćerka Dragana studira mašinstvo u Banjaluci i vikendom dolazi kući.

- Položila je sve kolokvijume i kao majka srećna sam zbog toga. Svaki put kad krene nazad u Banjaluku na mukama sam kako da joj dam novac koji joj je potreban kad često nemamo ni dinara. Dok je išla u srednju školu Udruženje Srba "Petar Kočić" iz Dortmunda, na čelu sa Brankom Stanisavljevićem, uplaćivalo joj je stipendiju od 50 evra mesečno i to joj je bilo dovoljno za prevoz do škole i užinu.

Majka spava na podu

Kao i sve porodice u kojima nema zaposlenih i Marjanovići teško sastavljaju kraj s krajem. Dug za struju od 2.200 KM postaje sve veći, ali rastu i dugovi u prodavnici za najosnovnije namirnice.

- Poslednju donaciju koju sam dobila utrošila sam za kupovinu drva. Dve vatre ložim jer deca uče u jednoj prostoriji, a u drugoj su ovi mlađi koji ne idu u školu - kaže Mira koja i danas, kao što to čini godinama, spava na podu kako bi ustupila mesto deci da spavaju u krevetu.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Sada te stipendije više nema, a obaveze i potrebe se povećavaju - kaže zabrinuto Mira.

Pre praznika Mira je imala jedno prijatno iznenađenje. Javio se donator spreman da sredi postoriju koja je napravljena pre dve godine, ali je ostala nedovršena.

- Boravili smo dve godine u prostoriji koja je bila spojena samo blokovima, dok se nedavno nije javila firma Hidro kop iz Banjaluke. Oni su uveli struju i vodu, te obećali da će staviti laminat. Ova firma je donirala materijal, a njihovi radnici su postavili i u kupatilo sve što je potrebno.