10+10 sa Erom Ojdanićem

Z. K. Munja

Era Ojdanić

1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Moj pokojni deda Dragutin, koji je otkrio moj talenat kad sam bio dete. Posle su tu bili Budimir Buca Jovanović, Radoje Mitrović Barajevac, Dobrivoje Doca Ivanković.

2. Kako se borite sa tremom?
- Pravi profesionalac nema tremu, bez obzira da li peva pred nekoliko stotina, hiljada ili desetine hiljada ljudi.

3. Koji aplauz pamtite?
- Aplauz u Sportskom centru u Zrenjaninu početkom '80-ih godina i u Užicu, gde su bile prepune dvorane. Bukvalno mi nisu dali da siđem sa scene.

4. Šta sebi nikada neće oprostiti?
- Imao sam ideju da otvorim Radio stanicu Era 1970. godine. Žao mi je što nisam ni pokušao.

5. Kome se divite i zašto?
- Tozovcu što je jedan jedini, pozitivac. On je veliki srpski brend.

6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Da pevam u Domu sindikata i to mi se ostvarilo.

7. Kakvu muziku slušate?
- Riblju čorbu, Milića Vukašinovića i ostale rokere.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Jedan jedini put sam otišao u Grčku. Uplatio sam 15 dana i jedva sam izdržao sedam, pa sam se vratio.

9. Gde biste najradije živeli?
- Moja relacija je Banovo brdo - Čukarica - Stepojevac - Arilje - Crna Gora. Na svakih 150 kilometara postoji mesto Ere Ojdanića. Mogao sam da živim gde hoću, ali sam izabrao Srbiju.

10. Neostvarena želja?
- Što nisam otvorio radio- stanicu.