Dimitrije Nešić, prvi pravi matematičar

Prirodne nauke su odjednom dobile veliku pažnju, jer bez njih, a naročito raznih oblasti matematike - aritmetike, algebre, nacrtne geometrije i trigonometrije - nije mogla ni da se zamisli nastava tek osnovane Artiljerijske škole u Beogradu.

U prestonicu je prenet i Licej. U to doba još nije bilo jasno utvrđeno ko može da bude profesor matematike, a nije bilo ni programa nastave, pa je svaki predavao prema svom nahođenju. Tako je bilo sve dok se nije pojavio Dimitrije Nešić.

Još dok je studirao na Liceju u Beogradu, profesorima nije mogla da promakne Nešićeva velika želja za znanjem i predanost u radu, ali to mladom Dimitriju nije bilo dovoljno. Shvatio je da ne može da uspe ukoliko ne upozna savremena dostignuća nauke. Zato se već na drugoj godini studija obratio Ministarstvu prosvete i crkvenih dela da ga primi za pitomca i pošalje u inostranstvo.

Dobio je stipendiju kao jedan od najboljih đaka, i otišao u Beč, tada poznati centar za prirodne i tehničke nauke. Sa bečke Velike tehničke škole se posle godinu dana premestio u Karlsrue, i tu je za četiri godine završio studije na Politehnici. Već pri kraju studija prijavio se na konkurs Liceja u Beogradu za profesora upražnjene katedre za fiziku, meteorologiju i fizičku geografiju.

Na predlog Ministarstva prosvete knez Milan Obrenović je ukazom 1862. postavio Nešića za suplenta na katedri za matematiku, i tu je on u početku predavao višu matematiku, geometriju i arhitekturu.