Rasejanje u mišjoj rupi

Da li je ovo preseljenje nužan potez Vlade Srbije ili je zapravo samo nastavak degradacije institucija čiji je zadatak da se bave srpskom dijasporom?

Da podsetimo, najpre je formirano Ministarstvo za dijasporu koje je ukinuto kako bi bila formirana Kancelarija, da bi sada saradnja s dijasporom bila poverena Upravi u sastavu Ministarstva spoljnih poslova.

Preče albanske opštine

Odlični poznavaoci ove tematike, sagovornici "Vesti", jedino se slažu u tome da bi dijaspora morala da dobije bolji status od onog kojeg trenutno ima.

- Dovoljan pokazatelj odnosa matice prema dijaspori je podatak da Viktor Orban za svoje rasejanje izdvaja 300 miliona evra, dok Srbija izdvaja tek milion i po. Naša država više izdvaja za opštine s albanskim stanovništvom Preševo, Bujanovac i Medveđu nego za srpsko rasejanje. Za ove tri opštine se izdvaja 330 miliona dinara, a za Upravu za dijasporu 175 miliona. Po tim podacima valjda je jasno zaključiti koliko je ovoj vlasti stalo do rasejanja - ističe Ivan Kostić, predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu.

Kostić dodaje da je reč o kontinuitetu urušavanja institucija koje se bave pitanjima srpske dijaspore.

- Do 2012. godine to je bio resor u okviru podele partijskog plena stranaka koje formiraju vlast, a od tada reč je o urušavanju institucija. Skupštinski odbor na čijem sam čelu tražio je u nekoliko navrata da se taj odnos promeni, ali nije bilo razumevanja. Nemamo ni odgovor šta se događa sa Skupštinom dijaspore i zašto ne radi, niti zbog čega Uprava skoro četiri godine nema direktora. Vlast se na svaki naš dopis ponaša kao gluva i slepa - ističe Krstić.

Džaba zakon

Nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu i aktuelni predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Miodrag Jakšić kaže da aktuelna vlast čini sve da poboljša odnos matice sa svojom dijasporom, ali da je problem druge vrste.

- Srbija je uvek imala mehanizme za saradnju s iseljenicima. Pitanje je političke odluke na kom nivou, u kom obimu i preko kojih institucija će se voditi aktivna politika. Za to je potreban opšti konzenzus, ali i primenjivanje postojećeg zakona i nacionalne strategije u čijem stvaranju je učestvovalo više od 30 udruženja i organizacija - ističe Jakšić.

Uprava beskorisna

Skupština dijaspore i Srba u regionu nije se sastala još od 2014. Njen predsednik Dragan Stanojević je izričit: sunovrat odnosa matice prema dijaspori je počeo s dolaskom aktuelne vladajuće garniture.

- Još 2014. sam poslao dopis Maji Gojković da nam obezbedi salu za sastanke i na tu molbu nisu ni odgovorili. Kasnije sam slao pisma i dopise i drugim zvaničnicima, ali takođe bez uspeha - ističe Stanojević.

On kaže da ga nimalo nije ganulo što su zaposleni iz Uprave za dijasporu ekspresno iseljeni iz svojih prostorija. Smatra da ta Uprava ni do sada nije imala funkciju.

- Primaju plate, a ništa ne rade. U krajnjem slučaju, Nacionalni savet za saradnju s Rusijom i Kinom može da ima nekih efekta, što ovi nemaju. Oni su do sada mahom radili na svoju ruku, više su zavađali nego ujedinjavali, a država je napokon shvatila da je to neozbiljna institucija i tako se i ponaša prema njoj - izričit je Stanojević.

Prema njegovim rečima, država veoma lako može da pokaže da joj je i te kako stalo do dijaspore, a prvi korak je da napokon razmotri sve zaključke Skupštine dijaspore dok se sastajala.

- Izglasali smo novi način izbora, pravila, izmene zakona koje su nam davale mogućnost da dijaspora funkcioniše. Dakle, potrebno je što hitnije napraviti radno telo u kome bi se osim nas našli i predstavnici Vlade. Sa tim bi se otišlo kod predsednika i premijera i videlo šta je najpametnije uraditi.