Fenomen jačanja desnice u Evropi (2): Tehnokrate kao terminatori
Svoju analizu pomeranja u političkoj postavci EU objašnjava sasvim jednostavno.
- Postoji klasa koja se veoma okoristila od poslehladnoratovskog perioda, koju ću nazvati klasom tehnokrata. Reč je o ljudima koji imaju kvalifikacije, išli su na univerzitete i sebe predstavljaju kao legitimni autoritet u društvu. Postoji drugi deo društva koji, koji ne da nije imao koristi, već je tim procesima povređen. Ta dva segmenta društva ne razgovaraju međusobno - ističe on.
Bez osećaja za realnost
- Kada se Bregzit dogodio, odgovor tehnokrata je bio: "Ko su ovi ljudi? Ne razumeju ništa, ne znaju šta su uradili. Moramo da imamo još jedno glasanje, jer ovi ljudi ne razumeju." Kada je u SAD Donald Tramp pobedio, isto je tako bilo pitanje: "Ko su ovi rasisti, ksenofobi, opasni ljudi?" - opisuje Fridman.
Problem ilustruje i posledicama krize 2008. godine, dodajući da je sada "finansijska zajednica srećna, kaže da stvari dobro idu, dok bivši radnici čeličana nisu".
- I kada je reč o Bregzitu, ljudi su pre referenduma govorili da ne znaju nikoga ko želi izlazak iz EU, ali polovina zemlje je to želela. U Francuskoj, Marin le Pen podržava trećina društva i konfrontira se sa Emanuelom Makronom, koji je heroj obrazovanih. Elita je ravnodušna prema drugoj klasi u opadanju i gleda je sa visine. Ta druga klasa, pak, smatra da elita uspostavlja sistem za sopstvenu koristi i prezire je. To je veoma opasna situacija i podela. Obrazovani nisu ni blizu pametni koliko misle, a opadajuća klasa je više ogorčena nego što se pretpostavlja. Kada je socijalna klasa potisnuta, ogorčena i prezrena, to su opasni momenti - zaključuje Fridman.
Ipak, on smatra da bi klasa tehnokrata mogla biti ta koja će pozvati na dijalog i prevazilaženje jaza.
Pročitajte još:
* Fenomen jačanja desnice u Evropi (1): Bekstvo iz jarma kapitala
- Prvo, oni ne mogu da zamisle nikoga da se ne slaže sa njima. Tehnokrate su klasa kao i bilo koja druga, oni razgovaraju samo među sobom, čestitaju jedni drugima, smatraju da rade veoma dobro iako je njihovo upravljanje poslednjih 25 godina bilo katastrofalno, ali ni to ne razumeju, jer je njima dobro. Dakle, oni su u zamci svojih iluzija i ne mogu da shvate zašto iko misli drugačije.