"Hasta la vista, NATO?"

Međutim, ove nedelje je Brisel načinio prvi korak da se taj san ostvari, pošto su se 23 zemlje članice ujedinile u Sporazumu o stalnoj strukurnoj saradnji (PESCO).

Iako primarna zaduženja još nisu poznata, prvi izveštaji pokazuju da će snage da koordinišu u "planovima odbrane, operacijama i razvoju oružja", sa mogućnošću "brzog postavljanja" u kriznim zonama, preneo je "Rojters". 

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nazvala je sporazum "istorijskim momentom za evropsku odbranu". 

Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel takođe je pozdravio inicijativu. 

Međutim, Bridž u tekstu "Hasta la vista, NATO?" navodi da nisu svi zbog ovoga "otvorili šampanjac".

Velika Britanija, koja prolazi kroz bolan proces izlaska iz EU, izražava i dalje protivljenje nezavisnoj evropskoj vojsci. 

- Nastavićemo da se protivimo bilo kakvoj ideji o vojsci EU, koja bi jednostavno potkopala NATO. Napuštamo EU, ali nastavljamo da budemo posvećeni evropskoj bezbednosti i postavljanju još trupa u Estoniju i Poljsku sledeće godine - rekao je u septembru tadašnji britanski ministar odbrane Majkl Felon. 

Bridž navodi da Britanija očigledno ne uspeva da se poveže sa evropskim liderima kada su u pitanju evropske snage, a razlog za to je jer napušta Uniju.

Ta odluka mogla bi mnogo da utiče na evropsku odbranu, s obzirom na to da u evropski fond kada je u pitanju bezbednost, iz Velike Britanije ide oko 25 odsto. 

Iako mnoge članice EU govore o "ruskoj agresiji" kao jednoj od najvećih razloga za kreiranje evropske vojske, objašnjenje je malo šire. 

Visoko na listi razloga zašto Brisel želi evropsku vojsku je i uspon Donalda Trampa i njegova uznemirujuća poruka o "zastarelosti" NATO. 

- NATO članice bi konačno morale da se susretnu sa svojim finansijskim obavezama. 23 od 28 nacija i dalje ne plaćaju onoliko koliko bi trebalo za odbranu, a to nije fer prema američkim poreskim obveznicima - rekao je Tramp na samitu NATO u maju. 

"To je bila lekcija koju evropski lideri u publici, Emanuel Makron i Angela Merkel, neće skoro da zaborave", piše Bridž. 

Nedugo nakon toga nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je vremenu u u kojem "mogu da se oslone na druge došao kraj". 

- Moramo da se borimo za svoju budućnost sami - rekla je ona. 

Nemačka ministarka odbrane Urusla von der Lejen nedavno je na neki način podržala je reči Merkelove. 

- Važno je za nas, posebno nakon izbora ameručkog predsednika, da se osamostalimo - navela je ona. 

Politički analitičar Džejms Džatras ima međutim drugačije viđenje kada je u pitanju ta inicijativa. Kaže za RT da bi PESCO mogao da služi za "usporavanje rasta populizma na kontinentu". 

- Možda PESCO jeste usmeren prema populizmu u Evropi i kaže 'Pa, možemo da se ponašamo kao prava država, sa pravom vojskom'. Ali, mislim da će doživeti neuspeh - kaže analitičar. 

Kako se navodi, Brisel izgleda veoma malo kontroliše objekte evropske spoljne politike. Rusija je optužena za "skoro sve" - od mešanja u američke izbore do preuzimanja vojnih akcije protiv suseda. 

- Jedno je sigurno, ako Evropa želi da svoju spoljnu politiku gradi nezavisno od Vašingtona, to podrazumeva i nezavisne vojne snage. Spoljna politika, bila ona dobra ili loša, ne može da ode mnogo daleko bez armije. Ipak, Evropa dopušta, jer Vašington tako diktira, da služi u prvim redovima u hipotetičkom sukobu SAD i Rusije - kaže Bridž.  

Ivo H. Dalder direktor Čikašog saveta za međunarodne odnose sumirao je situaciju najbolje kada je za "Njujork tajms" rekao da "SAD idu u potpuno drugom pravcu u odnosu na Evropu kada se radi o ključnim pitanjima". 

- Primamljivo je zapitati se kakvi bi bili evropsko-ruski odnosi da je Evropa formirala svoju vojsku pre nekoliko godina, sa spoljnom politikom potpuno nezavinsom od NATO i SAD. Lako je zamisliti da se militarizacija Istočne Evrope nikad ne bi desila i da bi odnosi EU i Rusije bili na nekom nivou normalnosti - zaključuje Bridž.