Pronalazač zbog kćerke
Voda atomske banje Trepča, u kojoj se svojevremeno, dok je bio monah u manastiru Vujan, pomogla je i patrijarhu Pavlu, nažalost nije pomogla Brankovoj ćerki Branki koja je pre petnaestak godina obolela od ove podmukle bolesti koja lagano i sigurno usporava i hod i život obolelih.
- Život me od rođenja nije mazio i sada kada sam zakoračio u devetu deceniju mogu da kažem da mi je život bio mučan, ali, ipak, koliko-toliko podnošljiv. Međutim, pre petnaestak godina, do onog dana kad sam saznao da mi je ćerka Branka, koja mi je sve u životu, obolela od multipla skleroze, opake i podmukle bolesti od koje se umire, sve se preokrenulo. Tog trenutka oko mene i u meni je počelo sve da se ruši i raspada. Međutim, ono što te ne ubije, to te ojača i u čoveku izoštri um i pokaže mu da je sposoban za mnogo više od onoga zašta je mislio da je kadar - kaže Branko i dodaje:
Posle dve-tri neprospavane noći sam shvatio da moram da se borim i da svom detetu olakšam probleme koje joj je život priredio.
Montaža na drvenoj stolici
- Pored ostalog, moj se život sveo na osmišljavanje pomagala koja su od koristi Branki i do sada ih je bezbroj, a pre dve godine u registar patenata upisan je ortopedsko-anatomski sistem za kretanje i vežbanje obolelih od ove bolesti, koji se montira na običnu drvenu stolicu sa naslonom.
Očajni, ali hrabri otac Branko je iz dana u dan, iz godine u godinu, stalno osmišljavao i pravio razna pomagala koja su od koristi njegovoj ćerki Branki, koju je bolest prikovala za invalidska kolica.
- Pomagalo koje se zove stimulator je velika stvar - kaže Branko.
Ručne komande
Sistem ima mehaničke ručne komande, što Branki omogućava da se kreće bez ičije pomoći u svim smerovima, a u isto vreme ima funkciju vežbanja ručnih mišića kako bi se usporilo napredovanje bolesti - objašnjava Branko Nedović.
Nikad u životu o sebi nije razmišljao kao o nekome ko je kadar da nešto važno izmisli, ali ga je na to, očigledno, naterala muka koju mu je donela bolest ćerke Branke.