Policajac gradi hajdučke kuće

Tu na mestu gde Grab ljubi Dučinu, ili obrnuto, Dragan Bralović je pre dvadesetak godina sagradio kuću iz svojih snova u kojoj je, veli, našao mir i smisao života.

Ipak, Dragan, zaljubljenik u srpsko selo, srpske kuće, običaje, starine i srpsku istoriju ovih dana svoja interesovanja i umetničku crtu u sebi upotpunjuje ponudom koja se, kako kaže za "Vesti", ne odbija. Dragan Bralović, koga su meštani već odavno prihvatili kao svog, odlučio je da na padinama Suvobora, na puškomet-dva od Ravne gore, počne da gradi prave hajdučke kuće, koje su po stilu gradnje slične kućama na ovim prostorima iz 18. i 19. veka izgrađene od prirodnih materijala koje će ponuditi kupcima iz zemlje i sveta. Jedna od 100 kvadrata je već pri kraju i ona je već ponuđena kupcima.

- Ideja za izgradnju hajdučkih kuća rođena je nakon što sam prvo za sebe izgradio dom iz snova i to na mestu gde se nekad nalazila vodenica, a mlinovi se često vezuju i za hajduke i hajdučiju. Izgradnja prve kuće od kamena i drveta je već odavno pri kraju, ali čekam da se kupac odluči da li će biti pokrivena šindrom ili ćeramidom i kakve će mu biti želje oko uređenja unutrašnjosti kuće. Pored prirodnih materijala u izgradnji kuće se upotrebljavaju i moderni, pre svega oni koji se koriste za izolaciju, ali po svemu drugom kuće će ličiti na vreme kad su ovim prostorima hodale harambaše sa svojim hajducima. Za izgradnju koristim stara drvena brvna debela i po osam centimetara, a rasveta u kući će biti prilagođena ambijentu - objašnjava Bralović.

Pored svoje hajdučke kuće i još jedne, čija je izgradnja pri kraju, Dragan Bralović, koji je i investitor ovog projekta, planira da izgradi još desetak manje kvadrature.

- Kuće koje gradim su na prodaju, ali placeve na kojima će biti podignute i koji su na veoma atraktivnim mestima poklanjam i to onoliko koliko budući vlasnik uspe da pokosi. Obezbeđeni su struja, voda i pristupni put, a prednost za kupovinu kuća će imati lekari, koji su još uvek u poslu ili su u penziji, koji mogu da budu od koristi meštanima. Oni se sigurno ne bi pokajali, jer bi živeli u najlepšem kraju u Srbiji koji osim prirode krase i dobri ljudi - zaključuje sagovornik "Vesti".