Smajić: Vučić popravlja sliku Hrvatske u svetu
Kome ovaj susret najviše treba?
Susret državnih delegacija Hrvatske i Srbije zakazan je u vrlo nepovoljnom unutrašnjepolitičkom tajmingu po obe zemlje i usred obostranih ratnohuškačkih prepucavanja o prošlosti i zaglušujuće nacionalne retorike na obe strane. Logično se, zbog toga, postavlja pitanje zašto uopšte ovakva iznuđena poseta. Zašto baš sada? Ko iza nje stoji? Kome ona najviše treba? Kakav je njen mogući rasplet i učinak?
Bolje upućeni izvori u sedištu EU smatraju da su brzopoteznu Vučićevu posetu Hrvatskoj sinhronizovano ishodili javno nevidljiva tiha diplomatija, suptilni prsti u belim rukavicama i hrvatski lobisti s prvenstvenim ciljem zaustavljanja trenda jalovosti hrvatske spoljne politike.
Frustrirajući međudržavni spor Hrvatske sa Slovenijom obeležio je Hrvatsku u Briselu kao visokoproblematičnu članicu Evropske unije, što je početkom ovog meseca ishodilo uvođenje novog evropskog pravila po kojem buduće članice EU neće moći sa sobom da unose nerešene međudržavne probleme.
Drugo važno evropsko pravilo koje je zasnovano na lošem iskustvu s Hrvatskom jeste da nijedna zemlja, iz sebičnih interesa, neće moći da ometa svog susjeda na evropskom putu proširenja. Za Srbiju i njene evropske ambicije ovo pravilo shvaćeno je kao crvena lampica upozorenja da je normalizacija odnosa s Hrvatskom od sudbinske važnosti za dostizanje 2025. kao indikativnog roka za članstvo u EU.
Srbija značajno zaostaje za Crnom Gorom...
Najveći "istočni greh" hrvatske predsednice ipak je "Inicijativa tri mora", koju je početkom jula prošle godine iznenadno i na velika zvona pokrenula s radikalno antievropskim predsednikom Poljske.
Iako je Grabar Kitarović posle kontroverznog samita u Varšavi ubeđivala da ta inicijativa nije uperena "protiv nemačkog uticaja, protiv Rusije, niti je to američki trojanski konj koji jaše protiv Evropske unije" - umerene snage u EU doživele su takvu "neočekivanu egzibiciju" Hrvatske kao nedobronameran gest koji će se pamtiti sve dok Poljska bude antievropski nastrojena.
Hrvatska pozivnica predsedniku Vučiću analizira se u sedištu Evropske unije i iz ugla najnovije Balkanske strategije, koja se spremala od jeseni prošle godine, a usvojene početkom prošle nedelje. Najjači adut srpskom predsedniku za prihvatanje iznuđenog susreta sa hrvatskom koleginicom na njenom terenu jesu započeti pregovori o pristupanju Evropskoj uniji, u kojima Srbija značajno zaostaje za vodećom Crnom Gorom.
Hrvatski cilj posete je i da se u što kraćem roku iz Vučićevih ruku istrgne čvrsto stisnuti bajrak samonametnutog balkanskog lidera, i da se zaseni samopostavljeni Vučićev oreol balkanskog demokrate-prosvetitelja. Ni jednu ni drugu ulogu srpski predsednik istorijski ni etički, realno, ne zaslužuje iako bi takvu ulogu Srbija kao zemlja, istorijski i geostrateški, mogla imati, zaključuje u Smajić u autorskom tekstu za Al Džaziru Balkans.