Srpski Orfej s Drine (7): U bazenu sa Idi Aminom
Pamtim čajanku kod predsednika Tunisa Burgibe. Bio sam u blizini Nehrua, Nasera, belgijskog kralja Alberta, ruskih i američkih predstavnika vlade, kao i u blizini indijskih i kineskih predsednika i ministara.
Čitav vrh tadašnjeg političkog sveta bio mi je dostupan, samo zato što sam bio član uglednog jugoslovenskog ansambla igara i pesama.
Sada kad o tome razmišljam, kao da se to i nije dogodilo. Bili su to kratki susreti u okviru kratkih političkih intermeca.
Titova harizma u svetu sve mi je to omogućila. Navodim jedan slučaj u Africi.
Bliski prijatelji
Tako sam ja u Kampali odigrao ulogu ambasadora. Spasao sam jednu veliku našu firmu. I dalje sam se družio sa Idi Aminom Dadom, predsednikom Ugande. Postali smo bliski prijatelji. Naučio sam ga mnogim našim pesmama. Voleo je i moju svirku na violini. Moje druženje s njim se nastavilo. Na jednom diplomatskom prijemu, umesto s našim ambasadorom, razgovarao je sa mnom. Kad je odlazio, doviknuo mi je: "Mujo kuje... a ja sam mu odgovorio: "Malajka!".
Eto, šta može da se uradi kad se udruže slučaj, muzika i hrabrost. Mene su moji smatrali herojem. U jednom holivudskom filmu o Idi Aminu, moju ulogu su dodelili jednom Englezu. Kod Amera sve je moguće, ali ne i da Indijanci nadmudre kauboje.
Puč u Ugandi
Kad sam magistrirao i naučio tri strana jezika, privremeno napustim muziku. Zaposlim se u Energoprojektu, kao pomoćnik šefa pravne službe.
Direktor Živko Mučalov, koji me je na neki način simpatisao, pošalje me sa građevinskom ekipom u Ugandu, u grad Kampalu. Naša firma je tamo gradila kompleks hotela. Predsednik te države bio je Milton Obote.
Ali, u punom jeku naših radova u Kampali desio se državni udar. Puč je izvršio general Idi Amin Dada, bivši bokser, rasista, anglofobista.
Sve je to bilo iznenada, u zoru, jednog junskog dana. Čim je svanulo, objavljeno je da je šef države Idi Amin Dada, koji naređuje da svi beli ljudi napuste Ugandu, u roku od sedam dana.
Dobili smo instrukcije od direktora radova Bože Mitrovića da se spremamo za evakuaciju. Ja sam se brčkao u bazenu hotela Apolo.
Iz dosade. Pio sam viski s nekim Holanđaninom. Bio je taj Nizozemac tužan, jer nije imao devojku, nije mogao da smuva ni pegavu Engleskinju, kojih je tu bilo tušta i tma. Mene je nagovarao da mu namestim neku od tih pegavih stvorenja.
- Idi, pa ih muvaj, ludače, rekao sam mu. Šta ti fali?
Momak se naljutio, napustio je bazen. Otišao je. Dok sam ležao na ivici bazena i sunčao se, neko me je snažno udario nogom u slabine. Otvorio sam oči. Nada mnom su stajala dva naoružana crnca. Kao ludaci, mlatarali su iznad mene svojim puškama. Onda je odjednom nastala tišina. U bazen je skočio, u kupaćim gaćama, ogroman crnac, kolos od čoveka. Skočio sam i ja, onako golišav i mali. Doplivao sam do njega.
- Ko ste vi, i šta hoćete, mister? - upitao je kolos. Brzo sam shvatio da je to novi šef države Idi Amin Dada, vođa pučista.
Odgovorio sam na engleskom:
- Ja sam sekretar firme, koja gradi hotele u gradu Kampali.
- Mnogo je problema sa vama Englezima. Mora da napustite Ugandu.
- Ali, mi nismo Englezi, mister... Mi smo Jugosloveni, naš predsednik je maršal Tito, prijatelj Afrike...
- Da, da... maršal Tito. Pa, da! A šta vi sad hoćete?
- Pa, da dovršimo projekat, koji gradimo.
Setio se ko je Tito. Smešio se. Zatražio je da izađemo iz bazena. Ponudio mi je piće.
- Kako je ono vaše ime, mister?
- Milutin.
- Milton. Oho. Dobro. Šta pijete?
- Vorigi! - rekao sam.
To je njihovo nacionalno piće. Hteo sam da mu se uvučem pod kožu. Na viski i džin nisam ni pomišljao.
- Kaman, mister, rekao je novi šef države Ugande. Pošao sam za njim - u prostoriju gde se toče pića. Pili smo njegov "vorigi".
Vudu magija
Poznavao sam od ranije jednog crnca, radnika u Energoprojektu, koji je bio vrlo obrazovan i poznavalac vudu magije. Agresiju jednog crnog čoveka, govorio je, sprečićeš ako mu svoj kažiprst staviš u njegov pupak. Strašno! To je vudu magija i uvek uspeva. To sam uradio Idi Aminu i prepao se. Iako sam bio mortus pijan, odmah sam se otreznio. Od straha, neizvesnosti.
Odjednom, odnekud, ko zna odakle, sjatili se novinari iz celog sveta. Idi Amin je osetio da mu se pruža prilika da se svetu prikaže kao demokrata, a ne kao ljudožder, kakvim su ga do tada smatrali.
- Oslobodiću Ugandu, isteraću sve kolonizatore, ne samo iz Ugande, već iz cele Afrike, bili oni crni ili beli - rekao je Idi Amin.
- Dočekaću dan, nadam se, da me britanski ministri odvedu pred englesku kraljicu kao slobodnog čoveka, slobodne zemlje.
Galamio je tako pred novinarima pola sata, i taj šou prenela je cela svetska štampa. U engleskim novinama pisalo je: "Ko je tajanstveni beli čovek, koji je stajao pored ugandskog predsednika?"
Taj beli čovek sam bio ja. Posle pola sata, po odlasku novinara ja i Idi Amin pili smo njegovu omiljenu rakiju "vorigi" i pevali afričke pesme kao što je "Malajka". Čudilo me je kako sam odjednom krenuo sa odličnim izrazima engleskog jezika.
Kako Mujo kuje konja
Idi Amin se setio da i u Jugoslaviji ima muslimana. Zatražio je da mu otpevam neku muslimansku pesmu. Setio sam se pesme "Mujo kuje konja po mesecu". Naučio sam ga da peva tu pesmu, bio je njom oduševljen, radovao se kao veliko dete. Mujo kuje, a majka ga kune, dalje sam pevao. Pevao sam koliko me grlo nosi. Idi Amin je bio oduševljen. Ceo sat sam ga učio da peva tu pesmu. Ponavljao je za mnom svojim basom: - Mujo kuji konji po mesecu, Mujo kuji, a majka ga kuni!
- Odlično, prezidente - hvalio sam ga.
- A pitam se da li bi ti, mister Milton, sa mnom hteo u posetu engleskoj kraljici? Tražiću da nas njeni ministri nose na nosiljci. Pa se Idi Amin žestoko nasmeja. - Ja i mister Milton na engleskoj nosiljci! - Ali, ja sam belac, mister predsedniče! - Ah, ti si prijatelj. Želim da ceo svet vidi da ja nisam rasista. - Kako se niste bojali da dođete ovde na bazen dan tek što ste preuzeli državno kormilo? - Mene Alah čuva, mister Milton...
Idi Amin se promeškoljio, pogledao me, nasmešio se. Onda se glasno nasmejao, pa mi je rekao:
- Frendi, recite vašem direktoru da Jugosloveni mogu nastaviti svoje radove u Ugandi. Dođite s njim sutra da obnovimo ugovore o projektima. Otrčao sam do mojih direktora i preneo im poruku predsednika Ugande. Bili su oduševljeni. Tu je bio i ambasador Kalezić.
- E, Popoviću, velju, ti si čegović... Da nisi od Vasojevića, poreklom?
- Jesam, druže ambasadore! - Čuj, Božo! Ovaj ti je momak spasao glavu - rekao je ambasador Kalezić direktoru Boži Mitroviću.