Vratila se "žena zlo", traži uništenje Rusa

Naime, Olbrajtova je na promociji svoje knjige "Fašizam: Upozorenje" u Njujorku, komentarišući navodne napade sirijskog predsednika Bašara el Asada na sopstveni narod, ocenila da je to ratni zločin koji Rusija očigledno podržava, te da zato i nju treba kazniti.

- Ono što nam treba jeste strategija. Ne možemo samo početi da bacamo bombe, ali svakako treba vojno da odgovorimo. Asad ubija svoje ljude, u to nema sumnje, a Rusija je saučesnik - poručila je ona.

Takav stav žene koja je bez savesti naredila ubijanje srpske dece nije nikoga iznenadio, pa mediji podsećaju na njen čuveni komentar iz 1996. da je smrt više od pola miliona iračke dece, kao posledica sankcija, "bila vredna".

Takođe, još više Iračana je umrlo zbog 13 godina sankcija koje su SAD uvele i kontrolisale dok je upravo Olbrajtova bila u vrhu američke administracije, a na dušu joj se stavlja i sprečavanje odlučnije akcije UN kojom bi se sprečio genocid u Ruandi 1994.

Koliko je omražena i u sopstvenoj državi, najbolje govori događaj od pre dve godine kada su studenti i nastavno osoblje koledža u Kaliforniji protestovali zbog toga što je držala govor na ceremoniji dodele diploma. Kako su objasnili tada, bili su revoltirani time što "ratni zločinac" govori na ceremoniji.

Sličan događaj, čak većih razmera, dogodio se i juče upravo na promociji knjige tokom koje je pozvala na uništenje Rusije.

Demonstranti u publici su, naime, prekinuli predstavljanje knjige uzvicima da je Olbrajtova ratni zločinac, krivac za genocid na Bliskom istoku i smrt još nepoznatog broja civila, među kojima najmanje 5.000 dece. Demonstranti su isticali i plakate sa sličnim porukama, tražeći da "žena zlo" ode iz Njujorka jer nije dobrodošla, kao i da treba da odgovara za genocid.

Podsetimo, Olbrajtova je bila državna sekretarka SAD od 1997. do 2001, u vreme administracije Bila Klintona.

Mejova povukla ručnu jer Britanci neće u rat

Britanska premijerka Tereza Mej na sva usta je u utorak razglasila kako je njena zemlja spremna da stane uz SAD i izvede napad na Siriju jer "predsednik te zemlje Bašar el Asad mora da plati zbog upotrebe hemijskog oružja nad sopstvenim stanovništvom ", ali je juče obrnula ploču.

Naime, ona je istakla kako bi Vašington trebalo da sačeka sa eventualnim udarom na sirijski režim i samim tim i sa konfrontacijom s Rusijom dok se ne dokaže da je Asad zaista naredio napad zabranjenim sredstvima na civile.

Veruje se da je ustuknula pred razvojem događaja na Bliskom istoku jer trpi velike pritiske domaće javnosti, koja nije spremna za eventualni sukob. Objašnjenje za to leži i u činjenici da Britanci još pamte gorak ukus u ustima nakon što su 2003. progutali priču tadašnjeg premijera Tonija Blera da London treba da uđe sa SAD u konflikt u Iraku da bi se svrgnuo lider te zemlje Sadam Husein.

Nakon što se ispostavilo da Husein nije imao oružje za masovno uništenje, a što je iskorišćeno kao izgovor za invaziju na Irak, Bler je pretrpeo ogromne kritike jer je u svetu pomogao stvaranje slike o Britaniji kao o ratnom zločincu.

Inače, interesantna je činjenica da šefu SAD Donaldu Trampu podrška Britanije i Francuske u Siriji ne znači toliko u vojnom smislu koliko u tome da kasnije kaže kako njegova odluka da napadne tu zemlju nije bila unilateralna.