Još pamtim Bekimov šamar

- Svaki put kad pevam "Đelem, đelem" činim to sa posebnim emocijama. Vrati me u neke divne dane provedene sa mojim dragim kolegama tokom snimanja "Skupljača perja". Cela ekipa je bila ponosna kada su se svi u Evropi divili našem filmu. Drago mi je što sam prošle godine bila u Kanu i što ljudi nisu zaboravili taj film - kaže za "Vesti" Olivera Katarina, kojoj na pomen ovog filma zaiskri u očima.

- Prvo čega se setim kada mi neko pomene ovaj film je šamar koji sam dobila od Bekima Fehmijua. To je bilo strašno. On me je tako zviznuo da sam odletela na drugi kraj sobe i pala preko jednog sanduka. On je bio jedno veliko srce, i odmah je dotrčao do mene, kleknuo i molio me da mu oprostim. Nije imao nameru da me tako jako ošamari, ali reditelj je tražio da bude što uverljivije, pa me je on stvarno zviznuo - priseća se čuvena umetnica.

Iako Olivera važi za ikonu srpske kinematografije, ne nude joj uloge, a poslednji film u kome se pojavila bio je "Čarlston za Ognjenku" pre 10 godina.

- Meni nikad nijednu seriju nisu ponudili, nikada me nisu zvali, a tolike serije se snimaju. Ja živim povučeno, ne družim se sa ljudima iz filmskog sveta, nekako sam uvek skrajnuta i po strani, pa mi niko ništa ni ne nudi. Zašto je to tako, ne znam. Malo je nelogično. Neko ko je najviše u svetu uradio ovde nema ponuda. Valjda nema uloga za mene.

Olivera kaže da se podjednako pronalazi i u glumi i u muzici.

- To je meni neodvojivo. Ja sam od početka karijere negovala i jedno i drugo. Od početka sam pevala, snimala pesme i igrala na filmu i u pozorištu. Doduše u teatru manje, tačnije u Narodnom pozorištu sam igrala jedno šest-sedam uloga.

Emotivan susret sa Beograđanima

Olivera kaže da se jedva čeka da izađe na scenu i zapeva Beograđanima.

- Došlo je vreme da ponovo imam koncert u gradu u kome sam rođena, gde sam se školovala, odrasla. Mislim da ću uživati i stvarno ću onako prostrti svoju dušu kako sam uvek znala i kako mi je publika uvek uzvraćala. Mislim da će to biti koncert sa puno emocija, topao. Nisam mislila da ga pravim, ali ponovo ću zapevati na zahtev moje publike, Beograđana koje srećem i koji me stalno pitali kad će koncert. U punoj sam formi, glas mi je odličan, pa eto, biće - kaže Olivera i ističe da voli Dom sindikata i male sale.

- Veliku halu ne volim zato što su ljudi daleko i ne mogu da ih doživim kao kad sam na sceni Doma sindikata. Nastupala sam svojevremeno u najzabačenijim selima Dalmatinske zagore i svuda po Slavoniji. To je nešto posebno. Ja uđem u neko seoce i pevam isto kao da pevam u Olimpiji. Nikada nisam pravila razliku uvek sam ja ja, kakva sam u Olimpiji takva sam i u tim malim mestima i na to sam jako ponosna.