Nemačka neće tražiti od Beograda priznanje Kosova, ali vraća u igru jednu staru ideju

 

Altman smatra i da Srbija ne treba da očekuje previše od tog sastanka, s obzirom na to da, kako objašnjava, pozicija Nemačke o pitanju proširenja EU, aplikacije Srbije za članstvo i situacije u odnosima Beograda i Prištine - ostaje nepromenjena. 

U komentaru za Tanjug i portal "Juropijan vestern Balkans“, a povodom sutrašnje posete predsednika Aleksandra Vučića Berlinu na poziv Angele Merkel, Altman, koji je i lični prijatelj nemačke kancelarke, napominje da je za Nemačku od velike važnosti da se reši pitanje Kosova.

U protivnom, kako kaže, članstvo Srbije (u EU) ostaće blokirano, a to, dodaje, apsolutno nije u interesu Nemačke.

- Nemačka razmatra eventualno članstvo Kosova u EU, što je nemoguće ukoliko Beograd insistira na tome da je Kosovo deo Srbije. Za razliku od drugih zemalja, Nemačka ne insistira da Beograd zvanično prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali podseća na situaciju između dve Nemačke za vreme Hladnog rata, kada je takozvani ’Osnovni ugovor‘ (potpisan 1972. godine) otvorio vrata međunarodnih organizacija tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj bez njenog zvaničnog priznavanja - rekao je Altman.

Dodaje da se može očekivati da se Merkelova u razgovoru sa srpskim predsednikom pozabavi i predstojećim samitom EU i Zapadnog Balkana u Sofiji, na kome će Priština učestvovati, ali i, kako kaže, "nesrećnom grubom retorikom nekih članova vlade u Beogradu, što je podstaklo slične reakcije u Prištini“.

Primećuje da nemački politički posmatrači imaju utisak da postoji različita „podela igre“ među srpskim političarima, u smislu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „ima ulogu umerenog i zapadno orijentisanog vođe“, ali dopušta članovima Vlade „da izraze svoju opredeljenost prema Moskvi i podstiču kosovski sukob“.

U tom kontekstu, Altman poručuje da je Beograd verovatno primetio da je novi nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas zauzeo mnogo jasniji i kritičniji stav prema Rusiji od njegovog prethodnika Zigmara Gabrijela.